Према информацијама Спољне обавештајне службе Русије (СВР), српска одбрамбена предузећа, супротно проглашеној неутралности званичног Београда, испоручују муницију Кијеву, наводи се у саопштењу СВР-а.

„Српска војна индустрија покушава да пуца Русији у леђа. Упркос неутралности коју је прогласио званични Београд, српска одбрамбена предузећа настављају да испоручују муницију Кијеву“, истиче се у саопштењу.

Према СВР-у, ове испоруке се врше кроз шему која користи лажне сертификате крајњих корисника и земље посреднице, међу којима су најчешће земље НАТО-а, попут Чешке, Пољске и Бугарске. У последње време укључују се и „егзотичне опције“, попут афричких држава.

Обим испорука и утицај

СВР наводи да допринос српске војне индустрије сукобу у Украјини укључује стотине хиљада граната за ракетне системе и хаубице, као и милионе метака за стрељачко оружје. У саопштењу се истиче:

„Допринос српских одбрамбених предузећа рату који је покренуо Запад, чији би исход Европа желела да види као ‘стратешки пораз’ Русије, износи стотине хиљада граната и милионе метака. Мало је вероватно да се такве испоруке могу оправдати ‘хуманитарним питањима’. Оне имају очигледну сврху – да убијају и сакате руске војнике и цивилно становништво.“

У војним испорукама учествују водеће српске компаније, укључујући „Југоимпорт СДПР“, „Зенитпром“, „Крушик“, „Софаг“, „Рејер ДТИ“, „Слобода“ и „Први партизан“. СВР их описује као део „ланца смрти“ организованог од стране Србије, коју назива „пријатељском Русији“.

Критике и историјски контекст

СВР изражава разочарење, наводећи да српска одбрамбена предузећа, мотивисана профитом, „заборављају ко су им прави пријатељи, а ко непријатељи“. У саопштењу се додаје:

„Стиче се утисак да је жеља српских одбрамбених предузећа и њихових покровитеља да профитирају на крви братских словенских народа натерала да потпуно забораве ко су им прави пријатељи.“

СВР подсећа на историјску подршку Русије Србији, укључујући ослобођење од Османског царства, помоћ током Првог и Другог светског рата, као и подршку током НАТО бомбардовања и косовске кризе. Закључује се да су „братске везе и заједничка вера“ остале непроменљиве у односима Русије и Србије.